Дружина се забављала код малог језера у шуми бацајући каменчиће у воду. Такмичили су се у жабицама. Одједном је почео да дува ветар. - Изгледа ће олуја, - рече Алекса, - брзо, хајде да се сакријемо негде, - освртали су се око себе , али нису могли да виде ништа јер је ветар подигао песак око језера и они су се нашли у том ковитлацу. Постајало је све мрачније, као да се спушта ноћ, и једва су разазнавали где се ко налази.Одједном је језеро постало јако узбуркано, подизали су се таласи и од средине јурили ка обали. Како су се приближавали бивали су све већи, код обале су били високи преко три метра. То је било толико запањујуће да су се сви укочили од неверице. кад је талас кенуо на њих нису могли да се мрдну од запрепашћења,. За тренутак су били прекривени силовитим пљуском. Неколицина није издржала притисак и сручила се на песак. Док су жмиркали и покушавали да се придигну, обасјала их је огромна светлост. Нису могли да виде шта тако јако сија. Дисали су дубоко, неко је кашљао од воде које се нагутао кад је наишао талас. Окретали су се око себе не препознајући где се налазе. Ни трага од језера, и шуме, и олује која је почела мало пре. - Где смо ми? – прошапута Тамара дрхтавим гласом. – Ово је немогуће. – Алекса је помагао Дуњи да устане, - Мислим да смо у „другом свету“, - промрмљао је. - Какав други свет? Зар заиста верујеш у те приче? – раздражљиво се окренула Соња. – Ја сам мислила да си ти од оних реалних типова, ха, ха, а ти верујеш у бапске приче.... не могу да верујем, ма дај Алекса стварно, сигурно постоји објашњење за ово, сигурно нас је талас одбацио од језера и сад само треба да видимо где смо тачно... и ово црвено светло то је од нечега.. видећеш... видиш да смо још увек мокри... – И даље је причала, али се осећала све већа несигурност у њеном гласу, на крају јој глас утихну. Дуња промрмља помало промукло, - како то мислиш црвена светлост, зар не видиш да је зелена? Соња је врло збуњено погледа, али не рече ништа. „– Ех, сад вас две, није могуће да не распознајете боје, па светлост је плаве боје, зар не видите? – С неверицом у гласу упита Марко?<бр /> – Чекајте мало, није могуће или јесте могуће то што Алекса каже , ако је тако,пошто ја видим само љубичасту боју у овој светлости, да ли је могуће, хм, ипак, да сви видимо... ма не није сигурно, али шта ако... овај, не знам ни сам... – Говори већ једном! - Врло озбиљно му Мира рече, – шта да ли је могуће?! – Марко се накашља, као да је мало поцрвенео, удахнуо је дубоко и ко из топа избрбљао, - Па, ако смо у другом свету, мислим ако то постоји, онда постоји и то да видимо свако своју боју, ето.<бр /> – Могуће је. - Укључила се и Тамара, - ја видим светлост беле боје, другог објашњења нема..., јој, како ћемо кући? – Драган их је погледао све заједно, - Када сам вам причао о другом свету, о вилама и другим бићима, мислио сам да сте ми сви веровали, а посебно када сте кренули са мном у ову потрагу за старим тајнама. Све што сам вам рекао је стварно, боље да то одмах прихватите, није то никаква дечја игра, кренули сте и сад нема одустајања, такав је договор. – Наступио је тајац. <бр />Тамара се закашљала и прекинула тишину. – Кх, кх. Какву светлост ти видиш? - Упита она. – Ја видим наранџасту. – Одговори Драган, - сви имамо своју боју по којој ћемо добити вештину. Само још морамо да сачекамо да неко из овог света дође и каже коме припада која вештина. Најбоље је да не идемо никуда док се то не деси. – Како мислиш да не идемо никуда, ја сам толико уплашена... ја бих најрадије да идем кући... – рекла је Тамара плачљивим гласом. – Сетите се , - рече им Драган, - то неће бити ништа страшно, добићемо вештине које нико нема, оне ће нам служити за добре ствари, за откривање старих тајни..., замислите само моћ да помогемо неком у невољи, ако је рецимо болестан ми ћемо га излечити, неко од нас ће моћи да чује оно што нико не чује, а опет неко други ће видети фантастичне ствари и бића , док остали то не могу... неко ће добити вештину вилинског језика, он ће нам свима бити важан јер ће у наше име говорити са вилама, дивовима и осталима у овом свету. – Драган је причао мирним, топлим гласом и сви су се већ осећали боље, страх је сад уступио место радозналости. Почели су да се осврћу знатижељно око себе. – Не видим никога још увек, - први пут се у овој ситуацији чуо Немања, - Само да знаш Драгане , ја сам ти од почетка веровао, у ствари, мислим да су сви веровали, иначе не би кренули са тобом. Чак и Соња, само је била мало изненађена силовитошћу целог овог догађаја. Је ли тако Соња? – Соња је мало поцрвенела, али ипак је рекла, - Добро, ја сам мислила да је можда пола од тога нека бапска прича, ни сад нисам сигурна колико да верујем у све, осим овог светла..., док се неко не појави, видећемо. У сваком случају сам спремна, шта год... – То је прави дух, браво Соња. – рече Мира, - и ја сам мало била изненађена целом ситуацијом, али мислим да смо спремни за даље, шта ти кажеш Драгане? – Па, пријатељи, мислим да смо спремни. Од овог дана наши животи неће више бити исти. - Како је изговорио ово последње, светлост је почела да се шири и да постаје велики светлећи облак који је мењао свој облик, од лоптастог се извијао и постајао фигура, мало веће него што је људска и некако лебдећа. Контура фигуре се све више изоштравала и попримала облик девојке у дугој хаљини. Сво су се мало одмакли, као да су хтели да оставе довољно места придошлици. Врло добро су се држали, нико није био уплашен. Преображај светлости у предивну девојку се завршио. Пред њима је стајала дивна дама. Изгледала је као принцеза из бајки. Свима се оте уздах дивљења.<бр /> – Здраво свима, драго ми је што сте сви на окупу. Видим да сте ме чекали, да ли то значи да сте спремни за оно што следи? – Упита их умилним гласом, који би раскравио и најнеповерљивијег међу њима. – Ја сам вила Димитра, дошла сам да вам поделим вештине. Свако од вас ће добити једну вештину. Док будем додељивала вештину једном од вас, остали неће моћи да чују. Свако нека добро запамти шта ћу му говорити док буде добијао вештину, пошто ће само он или она то чути, касније неће моћи нико да вас подсети. Договорите се ко ће да буде први и молим вас да станете у круг око нас. - <бр />И кренули су сви да је послушају, први је био Драган, стао је испред виле Димитре, а остали су се поређали правећи круг око њих.